"Vlast se u Kafkinom delu javlja u narcisoidnom liku privilegovane, centrične, imaginarne moći koja oko sebe sve potčinjava u objekat. U t ematskom središtu 'Procesa' je sudski postupak protiv višeg bankovnog prokuriste Jozefa K., postupak korumpiranog režima protiv pojedinca, moć državnog sistema protiv nemoći jedinke".
"ONO što se meni desilo - govori Kafkin junak - to je samo pojedinačan slučaj, a on i kao takav nije toliko ni važan, pošto ga ja ne primam suviše k srcu. No, on je ogledalo postupka koji se protiv mnogih primenjuje. Za njih se ja ovde zalažem, a ne za sebe. Ono što ja želim to je da javno pretresemo jedno javno zlo".
DA mu u avgustu 1917. nije otkrivena plućna tuberkuloza, Franc Kafka sigurno ne bi postao ono što je danas. Nije retkost da ljudska nesreća i propast pisca uzbude i zanesu generacije čitalaca, koji sažaljevajući književnika prigrle njegovo delo kao klasično.
Tako je i sa Kafkom, ali u slučaju ovog pisca jasno je da tuberkuloza nije samo odrednica biografije. TBC se, kao najplemenitiji začin, naselila na stranice "Procesa", odredivši njegov središnji etički sistem i razrešenje. Još je među prvim Kafkinim kritičarima, tokom ranih pedesetih, nedvosmisleno utvrđeno da je stvarna krivica junaka Jozefa K. zapravo tuberkuloza. Nije to bilo teško otkriti. Sve se, reklo bi se, suviše poklapa.
Krivica se pacijentu pronalazi iznenada, posle jednog običnog kašlja i malo krvi na njegovoj maramici. Bolest mu se saopštava kao da je okrivljen bez krivice, bez imalo okolišanja. Potom se scenario odigrava kao u slučaju Jozefa K. Pacijent isprva ne želi da poveruje da je malo krvi u njegovoj pljuvački veliki problem i da je to nešto što može biti uzročnik smrtne presude. Ovo ne treba da čudi. Mnogi TBC bolesnici prošlog i pretprošlog veka, nisu bili niti neuhranjeni, niti u lošoj formi. Tuberkuloza je napadala i pesnike i sportiste, i bogate i siromašne.
Zato Jozef K. u "Procesu" ispočetka u takvom isleđivanju "ne želi da učestvuje". Ni mnogi bolesnici u početnoj fazi bolesti nisu ni pomišljali da se leče, ali onda je tuberkul zahvatao veći deo pluća i pacijent je postepeno počinjao da se navikava na bolesničke poglede. Tako se upravo dešava i sa Jozefom K. koji nakon razgovora sa advokatom i slikarom gotovo u potpunosti prihvata isledničke igre neodređenog i sveprisutnog suda koji ga prati u korak i sve čvršće steže omču oko osuđenikovog vrata.
A onda se stiže do poslednjeg čina jedne neukusne bolesničke drame. Optuženi bez krivice shvata da se proces može "vrteti sporo u malim krugovima, ili brzo u velikim". Na ovaj način njegovo stanje postaje bezizgledno i on pristupa svom poslednjem "ročištu". Veoma slično deša valo se i sa stvarnim bolesnicima od TBC. Neizlečivi bolesnici u mnogobrojnim sanatorijumima lečili su se vrlo oprezno sve do časa kad bi shvatili da je njihova smrt neizbežna. A šta se onda dešavalo? Bolesnici su se okretali frivolnoj zabavi i nepromišljenim obmanjivanjima lekara.
I u "Procesu" ova završna faza u životu bolesnika može se pratiti sledeći poslednje dane života Jozefa K, u času kada on napušta ujaka i odlučuje da se pravi da proces zapravo ne postoji. Tako čini sve do poslednje noći, kada na stepeništu "dva gospodina htedoše K-a da uzmu pod ruku, ali on im reče: 'Čekajte dok siđemo na ulicu, ja nisam bolestan'".
Kafka (1883-1924) stoji među nevelikim brojem pisaca čije je stvaralaštvo dalo pečat modernom pripovedanju. Knjige, pisao je Kafka jednom svom prijatelju početkom 1904. godine, nisu tu da nas čine srećnim. Ljudima su potrebne knjige koje bude kao udarac pesnice po glavi, „knjiga mora da bude sekira za zaleđeno more u nama". U Kafkinom delu nije se lako snaći. Kroz zagonetne tekstove nisu sigurni vodiči ni obimne studije njihovih dobrih poznavalaca. Jedan od njih, Hajnc Policer, pisao je da posle četrdeset godina bavljenja Kafkom veruje da su njegove parabole principijelno nedostupne tumačenjima. Pitanje je koliko je ovo uteha čitaocu. Izvesna, ipak, jeste. Već decenijama Kafkino delo fascinira i izaziva da mu se priđe iznova. Sigurno ne samo zato što je to moda. Reč je o piscu koji je doista na svoj način rekao nešto bitno o čoveku našeg vremena.
|
Proces
