Mrak koji ga okružuje Ogast Bril ispunjava pričama. One su lek protiv nesanice, protiv nesrećne stvarnosti u kojoj on i članovi njegove porodice žive svoje nesrećne živote: kći koju je ostavio muž, unuka čiji mladić strada stravičnom smrću u Iraku i, on sam, udovac koji se nevoljno oporavlja od posledica saobraćajne nesreće. Kao čovek koji je zašao u osmu deceniju i koji se celog veka bavio pisanom rečju, Osterov protagonista zna da negde u izmaštanom paralelnom toku stvarnosti mora postojati neki bolji svet. U jednoj od priča začetih u njegovoj glavi pojavljuje se slika Amerike u kojoj ljudi ne znaju za rat u Iraku, u kojoj se 11. septembar nije dogodio. U toj alternativnoj verziji novije američke istorije medjutim, traje građanski rat koji izbija, da se naslutiti, posle kontroverznih predsedničkih izbora 2000. godine. Vezu između dve Amerike čini junak Brilove priče, mađioničar iz Kvinsa, koji pokušava da se snađe u zemlji koja jeste njegova, ali koju on ne prepoznaje. Njegov zadatak je da ubije tvorca tog paralelnog sveta, istovremeno i svog tvorca, i tako prekine ratna stradanja.

Oster i u ovom romanu ostaje pri svojim adutima: vešto ispričanoj priči; pojedinačnim sudbinama čije je živote, ljubavi i smrti dotaklo vreme, ali koje pre svega, i uprkos svemu, imaju najpre lični značaj; lekovitoj umetnosti, u ovom slučaju filmu i književnosti, koja pomaže čoveku da sagleda i apsorbuje svoje tuge i da pomoću njih prošlost ugradi u budućnost, koje možda ima.